Ventili sa naslagama ugljenika?
Ventili – glavni deo motora! O stvaranja prvih prototipova motora sa unutrašnjim sagorevanjem, ventili su glavni deo motora.
Ventili su smešteni u glavi motora, njegovom gornjem delu u kojem se ujedno nalaze i kanali za dovođenje smeše, kanali za odvođenje produkata sagorevanja, navoji za svećice itd. Za otvaranje ventila brinu se bregasta vratila ( bregasta osovina ).
Zašto se na ventilima talože ugljene čestice tj. čađ?
Prvi razlog je gorivo koje u velikoj meri sagorevanjem formira naslage na ventilima. Gorivo formira naslage jer nema 100% potpuno sagorevanje. Izaziva oksidaciju i kao krajnji proizvod formira se mnogo taloga ugljenika, i to ne samo na ventilima.
Drugi razlog je sistem recirkulacije izduvnih gasova (ERG). Ovaj sistem vraća neke gasove sagorevanja nazad u cilindre.
Treći i vrlo čest razlog je nepravilan odnos goriva i vazduha. Kao i neispravni razni merači protoka. Čim jedan od tih senzora postane prljav ili je na kraju radnog veka, oni šalju pogrešan signal računaru i time obaveštavaju sistem ubrizgavanja koju količinu goriva ubaciti u motor.
Ako je poremećen odnos goriva i vazduha, dobija se loše sagorevanje goriva, pa se odatle dalje nakuplja dosta ugljenika po raznim delovima motora, između ostalog i na ventile.
Kada ventili akumuliraju ugljenik, ne mogu se potpuno zatvoriti i tada motor počinje da gubi deo svoje kompresije.
Kao rezultat toga, može se primetiti sledeće:
- Smanjenje snage motora
- Osećaj trzaja pri ubrzanju
- Gubitak obrtnog momenta
- Miris sirovog goriva iz izduvnog sistema
- Povećana potrošnja goriva
- Povećana buka ventila (kao da ulje ne dopire do njih)
Najgori deo je što nijedan automobil nema senzor za nagomilavanje ugljenika na ventilima.
Nema upozorenja na instrument tabli, nema dijagnostičkih kodova za ovu vrstu porblema.
Ovo se može shvatiti samo iz gore navedenih efekata ili otvoriti motor i uveriti se.
Kao rezultat nagomilavanja naslaga na ventilima, pored gore navedenih negativnih efekata, oni se tokom vremena nakupljaju i talože pomoću mlaznica za ubrizgavanje goriva, EGR ventila, karika i klipa, turbo punjača, DPF filtera ili katalizatora. Za neke od njih ćete možda otkriti da postoji i problem sa dijagnostikom, poput DPF-a katalizatora i turbo punjača zbog zaprljane geometrije ili blokade.
Dekarbonizacijom motora se ne čiste samo ventili nego i sicevi ventila (gde ventili naležu) i time doprinose boljoj zaptivenosti kompresione komore i povećanju komresije motora, čelo klipa i karike, vrhovi dizni se takođe čiste, svećice ( kod benzinaca ), zatim se pročišćuje EGR ventil, Turbina Katailator, DPF filter, lambda sonda
Kako ukloniti naslage čađi sa ventila?
Stari i dobro poznat način je rastavljanje motora i ručno čišćenje. Međutim, to ima veze sa mnogo rada, veština, troškova. Takođe je poptrebno i vreme i mogućnost da se dogodi i dodatna šteta prilikom demontaže motora.
Drugi način je otapanje ugljenih naslaga
dekarbonizacijom.
Postupak čišćenja dekarbonizacijom
Dekarbonizacijom motora direktno preko usisa vazduha se ubacuje vodonik koji se po prirodi veoma zapaljiv i jako praskav gas. Mešanjem se sa smešom goriva i vazduha sagoreva i utiče na razlaganje nastalog ugljenika. Razgrađena čađ se preko izduvnog sistema vozila izbacuje napolje u vidu izduvnih gasova.
Čvrsti talozi će raložiti i preći direktno u gasovito stanje i izaći kroz izduvni sistem. Na taj način neće oštetiti turbo punjač , DPF filter ili katalizator, jer su to već gasovite emisije a ne čvrsti materijali.
Postupak ne predstavlja rizik.
Prvi znak da ste uklonili naslage sa ventila je da osetite tiši motor, veću dinamiku usled povećane kompresije.
Noviji benzinski motori već masovno koriste direktan sistem ubrizgavanja. Gde brizgač nije više nije smešten u usisnom kolektoru nego već u samom cilindru, odmah pored svećice. Kod ovih sistema koriste se znatno veći pritisci ubrizgavanja ( 200 bara ), ovi sistemi su znatno efikasniji od prethodnih.
Međutim nedostatak direktnog ubrizgavanja je što gorivo ne prolazi kroz usisne ventile i zbog toga se ne čiste. Kada uzmete u obzir da je uključen sistem za recilkulaciju izduvnih gasova EGR, što povećava količinu neiskorišćenog goriva i drugih taloga koji ulaze u ulazne otvore nije iznenađujuće da su ventili prljavi.
Prvi znakovi su poput blagog i postepenog smanjivanja dinamike a potrošnja goriva i stvaranje dima se povećavaju.
Na slici ispod prikazana su oba sistema gde kod direktnog sistema ubrizgavanja pored usisnog ventila NE prilazi gorivo koje je zaslužno za njegovo čišćenje pa se kod ovog sitema usisni ventil mnogo brže prlja
